Sećate li se ove slike?
Svi smo jednoglasno pričali da trkači treba da neguju doček srednjim delom stopala i po svaku cenu izbegavaju doček na petu. Smatralo se da dočekom na petu povećavamo stres na koleno, kuk i umanjujemo celokupnu mehaniku trčanja.
Svi smo jednoglasno pričali da trkači treba da neguju doček srednjim delom stopala i po svaku cenu izbegavaju doček na petu. Smatralo se da dočekom na petu povećavamo stres na koleno, kuk i umanjujemo celokupnu mehaniku trčanja.Izgleda da nismo bili (sasvim) u pravu.
Pročitaj više: STILOVI DOSKOKA
Evo šta nova istraživanja pokazuju
Do sada je najpopularnija bila studija iz Medicine and Science in Sports and Exercise (3.) koja je pratila koliko način doskoka ima veze sa povredama. (50% više povreda kada se dočekujete na petu).
Problem sa njom bio je u tome što su svi učesnici studije izjavili da im je prirodni doček na sredinu stopala. Dakle, trčali su suprotno svojoj prirodnoj mehanici i povređivali se.
Ne protiv sebe
Veoma ubedljiva studija (Masaučutes 1.) je dokazala da nevezano za tačku dodira, pritisak pri dočeku ostaje isti, suštinska razlika je samo gde se ta sila posle udara sporovodi:
- Doček na srednji deo stopala udar silu sporvodi na skočni zglob, i list a umanjuje udar na koleno
- Doček na petu, silu sprovodi na koleno, a umanjuje na zglobove i listove.
Dakle – niko ne prolazi besplatno 🙂
Doček na petu je efikasniji za početnike
Kada hodamo – na šta se dočekujemo prvo? Na petu.
Ova asocijacija je bila uvod u studiju koja se bavila efikasnosšću trčanja kod različitih načina doskoka i utvrdila da je pri malim brzinama trčanja doček an petu efikasniji i do 53% .
Koje su to male brzine? Pa zapravo prilično visoke za početnike, sa tempom. oko 4:43 m/km .
Okej a gde počinje da biva važno kako se dočekujemo? Tranziciona tačka nastupa tek oko 3:59 min/km kada tehnika doskoka počinje da igra ulogu u opštoj efikasnosti trčanja.(2)
Dakle, nije čudo što rekreativci često počinju sa petnim gazom, i tek kasnije ili nikada ne prelaze na doček srednjim delom stopala.
Zaključak
Sem kod zaista velikih trkačkih brzina (sprint, na nivou rekreativaca) doček na petu, vam neće povećati šansu od povreda dokle god vam dolazi prirodno. Ovo je ključna reč, i podrazumeva da slušate vaše telo. Kako ono potrči prvi put, to vam je optimalna tehnika na datom nivou spremnosti.
Trkači sa neutralnim svodovima, širokim prednjim delom stopala i jakim listovima će se prirodno sami prebaciti na srednji deo stopala, ukoliko niste među njima ne očajavajte. Pazarite patike sa dovoljnim nivoom amortizacije i bićete okej 🙂
Članak prilagođen sa teksta na competiror running
){kind=link}
5 komentara. Leave new
Stara je prica da sprinteri treba da imaju doskok na prste, srednjeprugasi na sredinu stopala, a dugoprugasi na petu. To je prevazidjena teorija. Doskok na petu je problematican u smislu uticaja gravitacije na poluge, odnosno centar mase se nalazi iza tacke dodira noge i tla. Tu je glavni problem. A zakljucak bi trebao biti: skracujete korak i vezbajte doskok na prste ili sredinu stopala. Lake noge.
Meni se čini da se pri tim većim brzinama tehnika sama prilagođava (nesvesno). Sada kada malo premotavam film, čini mi se da mi baš prilikom tih brzina telo ide malo ka napred, pa samim tim i ne mogu da se dočekam samo na petu, već težište ide ka prstima.
Peta = NE izkorištava se elastička snaga mišića, kontak sa podlogom je predugačak, međumišićka koordinacija nije dobra.
Srednji dio ili prsti = izkorištava se elastička snaga mišića, faza odpora je krača ispod 250ms, međumišićka koordinacija je odlična.
Definitivno sprednji ili srednji dio. A težišče nije ka prstima nego tačno izpod težišta tjela, tako se najbolje izkorištava horizintalna propulzija i najmanje troši energije za trčanje, znači ekonomika je u pitanju. instagram: @marko_mrak / http://www.plangorun.com
Trudim se skoro svaki dan da imam neku fizičku aktivnost, bilo da je to brzi hod, trcanje, voznja bicikla. Kolena su mi najumornija i najbolnija upravo kad praktikujem samo brzi hod, a posle toga mi treba da se oporavim dva dana. To se dešavalo prilikom brzine 7 km/h. Kad sam malo smanjila brzinu i počela svesno da gazim na srednji deo stopala (koliko god je to moguće u brzom hodu), tada su se i bolovi umanjili. Zaključak: ili su moja kolena slaba ili je doček na petu zaista kritičan po kolena.
Svako treba da trči onako kako mu odgovara. Ni na prstima ni na peti ni na srednjem delu stopala, već onako kako mu odgovara. Ceo život trčim na peti i hvala Bogu za sada sve u redu. Promena načina trčanja će kod trkača izazvati samo povrede i ništa više. Uzgred, trčim kratkim koracima i to na peti, blago ka sredini stopala. Na taj način noga je nisko u odnosu na podlogu i za trkača je potpuno svejedno da li staje na petu ili prste jer je sila udara mala. I da ne zaborivm, većina vrhunskih uličnih trkača, gaze prvo na petu. Pogledajte kako je trčao Abebe Bikila. On je prvo gazio petom, a bio je dvostruki olimpijski pobednik u maratonu. Sledi statistika sa jednog maratona, gde su brojali trkače po načinu gaza: http://journals.lww.com/nsca-jscr/abstract/2007/08000/foot_strike_patterns_of_runners_at_the_15_km_point.40.aspx
Skoro 75% je gazilo na petu. I zanimljiv članak ovde: http://runblogger.com/2011/08/why-majority-of-runners-even-among.html