Maraton je ozbiljan poduhvat za neiskusne trkače, pa mu treba prići sa poštovanjem. Da bi neko mogao istrčati 42,2km potrebno je da je u stanju da može na početku treninga da trči, hoda, džogira sat vremena, bez obzira na brzinu. Ovde nema potrebe da se pitate kako postati trkač, to već jeste, već kako postati maratonac. Obično se početnici ne odlučuju odmah za ovako velik korak, već kreću sa trkama na 5, 10km ili polumaratonom. To je i logično, jer su te trke lakše za trčanje, ima se više snage, manje se kalkuliše, a i nisu toliko iscrpljujuće kao maraton.
S obzirom da redovno trenirate, sigurno imate rutinu u treninzima i znate na šta možete računati kad obujete patike. Najteži deo sedmičnog treninga se tiče dužine, to je dužinski spori trening čiji je jedan od ciljeva izgrađivanje izdržljivosti koja će vam biti osnova trčanja maratona. Tempo u početku zaboravite, to će doći posle, a bi bilo vam pametnije da ne forsirate ako niste stekli kondiciju i izdržljivost.
Ako vam posle uvodnog entuzijazma zbog monotonosti treninga postane dosadno, može se desiti da dođete u iskušenje da propustite dan-dva treninga. Oduprite se tome jer plan/ raspored zavisi od kontinuiteta trčanja. Ako iz nekog razloga propustite nekoliko dana u nedelji, nemojte peskočiti i ići na sledeću, već tu sedmicu ponovite. Naravno, ako je plan tako koncipiran da u startu imate 16 sedmica do maratona, onda pomeranja nema, ali može se desiti da vas tih nekoliko propuštenih treninga koštaju dragocenog vremena na trci, a mogu da dovedu i ceo plan u opasnost. To se naročito odnosi na finalne 3-4 nedelje do trke.
[table “12” not found /]
