Trčanje je dosadno! Malo drugačiji članak o trčanju [UGAO]

Ovaj tekst može da bude malo brutalan pa ukoliko ste zadovoljni svojom motivacijom vezanom za trčanje, možda je najbolje da ga preskočite. Ovaj tekst je namenjen ljudima koji do sada nisu uspeli da se pronađu u ‘čarima’ trčanja, a koji su zbog toga odustali. Nije greška u vama…

Osnovna teza: trčanje je smrtno dosadna stvar

Gruba teza. Slažem se. Mnogi  se neće složiti. Ali nije ni ideja da svi imamo isto mišljenje.Tezu koju ovde zastupam sam testirao na pristojnom broju sagovornika i za sada nisam naisao na ozbiljnu kontrargumentaciju. Dakle, kako bilo ko uspeva da ‘proda’ trčanje kao zanimljivo? Sta tu ima zanimljivo? Mehanička repetitivna radnja (definicija dosadnog), pri kojoj vam se podiže puls zbog koga ne možete da usresredite misli na ozbiljno promišljanje. Ako ne mogu da mislim, meni je dosadno.

Ako vama nije dosadno kad radite mehaničku repetitivnu radnju i ne možete da promišljate o ozbiljnim stvarima, malo niste iskreni. Malo lagite, a!? Nije to loše, tzv. bele laži, nisu uvek štetne. Naprotiv, mogu da vam pomognu da progutete nesto što inače ne bi. Uzimimo za primer trčanje…

Ne, ne, ni ne pomišljajte da mi prodajate priče o divnim pejsažima pored kojih prolazite kad trčite. Ako vi imate vremena da uživate u pejsažima, nešto ne valja sa vašim trčanjem. Nema potrebe da mi pričate o uživanju koje imate dok trčite u grupi. Kako je to meni lakše ako vidim da se i ovaj pored mene muči?

Trči napred, trči nazad. Ma daj, trči gore, trči dole, radi intervale, radi dužine, fartlek, sve je to super, ali ne može od trčanja da napravi zabavu i uživanje. Pusti najlepšu muziku  na svetu, to neće umanjiti činjenicu da trčite, da je to dosadno i ne baš prijatno. I ne vrede priče, sad je teško, biće lakše; neće biti lakše, jer ćete uvek morati da ili povećavate dužinu ili intezitet.

Dobro trčanje je dosadno i šta sada?

Super, sad kad sam ishejtovao trčanje, sta ovaj tekst traži na trcanje.rs? Ne znam, nisam ga ja tu postavio.

Šalu na stranu, ali ja nikada nisam rekao da ne treba trčati. O neeee, bas naprotiv.

Vrlo jednostvano, ovo je tekst za nas ‘druge’. Za nas koji nismo uspeli da kupimo proizvod ‘trčanje’ kao zabavu. Jer to nije. Promoteri trčanja uvek moraju da ga upakuju u šumu,u zalazak Sunca, u muziku, u druženje… jedino još nema gitare i logorske vatre Naprosto ima nas na koje taj marketing ne radi.

Zato sam pokušao da ogolim suštinu i da stvarim predstavim kakve jesu. Mislim da je to jako bitno. Ima nas koji smo sve to probali i nismo uspeli da prepoznamo sve te lepote trčanja.

Zbog toga dosta ljudi odustane, jer ne mogu da osete tu lepotu i uživanje u trčanju. Onda naravno dolazi do frustracije. I odustajanja. Ja mislim da je to jedan od najvećih problema u populaciji trčanja i promociji fizičke aktivnosti. Kao lepo je, leptirići, šarenići, baloni, smeh, sreća, radost … Nema toga u trčanju. Nemojte to tu da tražite. Nećete ga naći. I to je ok.

Pa ništa, trčite…

Trčanje nije lepo, trčanje je lična higijena. Ne znam šta je to lepo kad ubacite četkicu u usta i sa njom trljate zube. Pa to opet radite nekoliko puta dnevno. Kakvo je to uživanje što morate svaki dan da se tuširate? Nije loše, bude nekada i prijatno, ali je uglavnom nešto sto mora da se odradi. E pa trčanje je isto tako nesto sto mora da se odradi. Lična higijena. Za većinu nas koji radimo po 9-10 sati dnevno, trčanje je spas.

Naprosto fizička aktivnost je nešto sto vas organizam trazi. A trčanje je nesto sto je najlakše organizovati. I traži najmanje vremena (dobar trening sa sve tuširanjem može da stane i u sat vremena). Trčati se može u gotovo svim uslovima. Nije doduše bas sve tako lako. Ako hoćete da trčite, trazite stručnu pomoć. Nije šala. Naročito na početku vam treba neko ko zna da vas uputi šta i kako da radite. Iako izgleda toliko jednostvano, broj grešaka koje možete da napravite je znatan ako odlučite da samo izađete i počnete da trčite. To je verovatno najbolji način da užasno brzo odustanete.

Zato je ovaj sajt toliko dobar jer vam pruža jako puno informacija. Ali ponovo, tražite strućnu pomoć. Ne znate sve. Ako bih smeo u ovu svrhu malo da prepravim Pasternaka „Nije trčanje što i poljem preći...“ Trčanje je nauka. I treba vam neko ko ume da protumači znakove koje šalje vas organizam. Srećom, ljudi koji trče su uglavnom voljni da pomognu, tako da ako tražite pomoć, gotovo sigurno ćete je naći.

Naravno, svako ima nesto sto mu olakšava trčanje. Meni su to gedžeti. Obožavam da stalno kupujem satove, aplikacije, patike. I onda jedva čekam da sve to probam. Pa onda da analiziram podatke. Sve je to kratkog veka ali vredi da vas istera sa sofe posle dugog radnog dana. Pronađite koji je to „kran“ koji vas može da podigne sa troseda kad vam nastupe krize u trčanju. A biće ih, ništa normalnije i prirodnije…

E da, ima nšsto lepo u trčanju. Kraj trčanja. Taj osećaj kad znate da ste nešto dobro uradili za sebe i svoje organizam. I još kad vam organizam kaže ‚hvala‘. A verujte mi, organizam stvarno ume da kaže hvala 🙂