Odlučili smo da napravimo ovaj intervju sa Sandrom koja je jedan od najvećih motivatora koje smo do sada sreli. Ovo smo uspeli da izmerimo brojem ljudi koje je Sandra uspela da motiviše da počnu da trče. Kako, to ne znamo, ali pročitajte šta ima da kaže možda shvatite i sami 🙂
Ja sam Sandra, sandrchak, tichica, kako god vam odgovara. Volim da uveseljavam druge i da budem nasmejana. Od malena sam se bavila raznoraznim sportovima i igrama. Kad sam završila fakultet i zaposlila se, to je polako nestalo u dnevnom rasporedu pa sam rešila da nešto preduzmem po tom pitanju i tako sam završila ovde.
Šta se to promenilo u tvom životu od kad si počela da se baviš trčanjem?
Deluje da se sve promenilo – raspoloženje, način razmišljanja, donekle i društvo, kilaža (prilično), a zbog kilaže i garderoba 🙂
Koji je razlog zbog koga si počela da treniraš?
Zdravstevni problem. Visok holestorol, nasledni oblik. Kilaža je takođe prešla granicu mog ukusa. Nešto je moralo da se promeni.
Zašto baš trčanje?
Probala sam ranije aerobik, ali nije dao očekivane rezultate. U trenucima kada baš nisam znala šta sa sobom da radim, naišla sam na klub i odlučila da probam, da proverim kako će mi ići. Mnogo je značilo to što sam poznavala par ljudi koji su trčali ranije i koji su trčali u klubu na samom početku.
Da li možeš da izdvojiš tri najupečatljivija trenutka vezana za trčanje?
- Trening 22 km uzbrdica i nizbrdica po suncu na kampu u Pagu (Novalja – Hrvatska).
- Prolazak kroz cilj na Novosadskom noćnom polumaratonu
- Navijanje i podrška mog dragog na Ljubljanskom polumaratonu pred cilj koje mi je dalo snage da se ubrzam
Koliko dugo već treniraš?
Koliko dugo Klub postoji? 😛
Koju vrstu treninga najviše voliš, a koji ti treninzi najteže padaju?
Najlepši su LSD treninzi, dođu kao terapija, kao kafica sa drugarima, trač partija u brzom pokretu 🙂 Ubedljivo najteže padaju sprintevi, prosto moja kolena to ne mogu da izdrže i uvek nešto boli posle takvih treninga.
Opiši nam svoj najteži trening
Pag, LSD trening od 17 km, puno uzbrdica, totalno neravan teren, užasno jak vetar koji sprečava da se hoda a kamoli trči, oluja koja se sprema. U mislima mi je samo proletelo „Zašto, ali zašto meni ovo u životu treba?“. Da sam bila sama, mislim da nikako ne bih istrčala. Ipak, tu je bila divna Snježana, devojka koju sam tamo i upoznala, koja je držala tempo i borila se sa vetrom ispred mene u tim trenucima. Hvala joj što me je spasila tada a da toga možda nije ni svesna.
O čemu razmšljaš dok si na LSD-u?
To zvuči malo narkomanski 😛
O svemu i svačemu, retko kada o istim stvarima, a nekada su mi misli potpuno prazne i uživam u lepom vremenu i fizičkoj aktivnosti.
Kako sebe nateraš da dođeš na trening i onda kada ti se baš, baš ne treninra?
Najčešće mi se ne trenira kada pada kiša i kada sam jako umorna. Najveća motivacija je osećaj posle treninga, kao da je umor obrisan gumicom, kao da se naporni dan nije desio i kao da se sve restartovalo. To što ću se osećati super posle treninga nadjača nećkanje.
Koliko je za tebe bitno učešće na trkama?
Nije mi previše bitno, to mi nije ni bilo cilj kada sam krenula sa treninzima. Ipak, svi koji treniraju oko mene idu na razne polumaratone, pa sam i ja došla u fazu „što da ne kad već mogu“. Svakako je lepo ići u novi grad, napraviti od toga mini ekskurziju, videti grad iz ugla koji je dostupan samo tom prilikom.
Koliko je oprema važna za kvalitetno trčanje?
Patike i sportski grudnjak su po mom mišljenju najvažniji. Zbog neudobnih i neodgovarajućih patika sam već imala jednu povredu. Treba se dobro informisati, procunjati po radnjama i probati puno patika dok se ne nađu one koje odgovaraju. Imala sam tu sreću pa su mi prve prave patike za trčanje legle jaaaako dobro, da mi nisu napravile žuljeve i da su odslužile svoj vek.
A što se sportskog grudnjaka tiče, šteta što izbor na našem tržištu nije veći i što je jako teško naći nešto što je kvalitetno a odgovarajuće cene. Ipak, na tome ne treba štedeti pošto vas može spasiti mnogih velikih problema.
Šta koristiš od trkačkih gedžeta?
Koristim Buddy runner aplikaciju na telefonu. Meri vreme, distancu, tempo… ništa mi više ne treba u ovom trenutku.
Šta je prednost, a šta mana trčanja u grupi?
Prednost je to što se mnogo lakše izdrže dužine, što je uvek tu neko ko drži tempo, što se priča o mnogim stvarima, što baš tada savetujemo jedni druge o svemu i svačemu. Prednost je to što mi tada ne pada na pamet da odustanem, što se više trudim i što brže prođe vreme.
Mana je to što može da se desi da neko u grupi nema trkačke manire, i da smeta drugima na stazi. Mada, to je problem koji se uvek lako da rešiti.
Šta mislisliš zašto je toliko ljudi iz tvog okruženja u tebi videlo inspiraciju koja ih je pokrenula da se bave trčanjem?
Mislim da su primetili promenu u mom raspoloženju, promenu u mom fizičkom izgledu, gledali su iz dana u dan kako trčanje meni menja život. Neki od njih su samo tražili sport kojim bi se bavili, pa su rešili da probaju trčanje jer je tu društvo koje već poznaju.
Kako bi nekom ko nikad nije čuo za Klub Tračnje.rs objasnila šta je to i šta mi tu radimo?
Klub vam daje šansu da se promenite na bolje, da dokažete sebi da i kada ne možete, u stvari možete. Članovi su tu da vam daju podršku, savete, a na kraju vam postanu i prijatelji. Tu su i divna putovanja koja možda nikada nećete zaboraviti, druženja, zezanja, treninzi.
Dobićete program koji odgovara lično vama, svakog meseca će biti drugačiji, nekada zanimlj, nekada naporan, ali kako god da okrenete – trčaćete sa divnim ljudima. Imate priliku da postanete deo ekipe, deo novog trkačkog pokreta u Srbiji. Klub vam može pomoći oko bilo kog sportskog cilja koji ste zamislili. Na vama je da svemu tome date šansu.
Reci nam nešto svojim trkačkim ciljevima za 2012.?
Prvi cilj je da izbegnem povrede 🙂 a posle toga nekoliko polumaratona, minimum tri. Prvi koji ide je polumaraton u Berlinu, pa Beograd, posle toga noćni Novosadski a ako finansije i zdravlje dozvole, kasnije i Ljubljana, možda Budimpešta, Zagreb…
Šta bi savetovala čitaocima i čitateljkama ovog sajta koji se još uvek dvoume da li nam se pridruže a trčanju?
Prestanite da se dvoumite i dođite makar na jedan trening. Možda vam se svidi, možda ne, ali morate da probate da biste to saznali. Baš u trenutku kada ste najviše lenji, tada krenite na trčanje, posle toga nećete imati izgovor jer ćete znati da možete da trenirate i budete u formi. Ne dozvolite da vam bude izgovor i to što možda ne možete da potrčite ni 100m a da ne „riknete“ – bila sam u toj fazi, prošla sam to, proći ćete i vi pa će vam posle toga biti super 🙂
