Saša Antić, rođen 19.04.1963. u Rijeci (ex-YU Ripablik Kroejša), po struci matematičar, a zaposlen u porodičnom biznisu kao kozmetičar (!). Sale živi u Valjevu, oženjen je, a supruga Lola je poznatija kao biciklistkinja (8 zlatnih medalja na Državnim Prvenstvima). Takođe je pre nekoliko godina postala maratonka (4 bronzane medalje na Prvenstvima Države u maratonu).
Da ostanem u vezi i ljubavi sa Prirodom
Počeo sam sa redovnijim trčanjem 2003-će a da nisam imao pojma da ću se “zaraziti”. Do tada sam trčao samo sporadično tokom zime, tretirajući trčanje tek kao dopunu biciklističkim treninzima. No umesto da zimi vozim trenažer u sobi, odjednom mi je postalo puno lepše da trčim u prirodi, pa makar i po snegu blatu ili bljuzgi.
Uspeha sam imao čak i previše za tako kratko vreme. Na pamet mi prvo padaju odlični rezultati na brdskim trkama u Hrvatskoj među kojima dominira pobeda na Sljemenskom maratonu 2008, brojni maratoni (istrčanih 26 za 6 godina) i vrlo dobri rezultati, pobede na domaćim trkama u veteranskoj kategoriji, a iznad svega mi stoji uloga “pacemakera 3h” na Zagrebačkom maratonu 2007 kada sam se možda jedini put u životu zaista osećao kao pravi VIP 🙂
CILJ mi je da ostanem u vezi i ljubavi sa Prirodom, da protrčim nekom novom stazom, da upoznam još neku Srodnu Dušu, da mu/joj pomognem u trčanju kroz motivaciju i inspiraciju.
Svakodnevne obaveze usklađujem sa treninzima
Obzirom da sam sportski fanatik, kod mene sve ide naopačke, pa umesto da “usklađujem trčanje sa svakodnevnim obavezama”, ja svakodnevne obaveze usklađujem sa trčanjem i biciklističkim treninzima! Prosečan zimski radni dan izgleda tako da odem na trčanje ujutru i kasnije na poslu koristim slobodne trenutke za istezanje i masiranje nogu. Obzirom da na radnom mestu imamo i sto za masažu, to delimično pojednostavljuje prosec oporavka 🙂
Po susretu sa divljim životinjama pamtim trkačke mesece
Život mi se promenio utoliko što sada više dajem prednost prirodi (trčanje) naspram asfaltu (drumski bicklizam). Shvatio sam da sam kao i svako drugo živo biće puno više deo Zelene Prirode nego što sam to ranije znao. Moj grad je okružen brdima i šumama, i kad god na trčanju naletim na sokola srnu ili lisicu to je nešto po čemu zapamtim ceo mesec. Ranije su mi čitave godine prolazile u fiksiranju najdalje asfaltne tačke ispred sebe. Bedno, zar ne?
3 specifične osobine koje poseduje trkač ili trkačica
Pokušaću da na ovo pitanje odgovorim u anegdotskom maniru:
- kad god kaže “brzo se vraćam”, naredna dva sata ga neće pronaći ni psi tragači
- može u mraku da raspozna levu od desne čarape, između dve sveže-ukrućene na radijatoru
- ladnjaka će prići nepoznatoj osobi sa pitanjem “ej, imaš vazelin?”
Interesantne trkačke navike
Među najinteresantnijim mestima mogu da izdvojim dužinski trening od Valjeva do vrha Divčibara, zatim trčanje sa suprugom Lolom od naše kuće preko Povlena (1346m) do Debelog Brda (40km uspona!), kao i Mazohističku Dužinu koju sam u sred žarkog leta otrčao od Brusa uzbrdo do centra Kopaonika. Molim vas, bez komentara…
Trudim se da nemam “omiljeno mesto” nego da stalno menjam staze i profile. Ako u krugu od 15-ak kilometara od moje kuće postoji puteljak kojim nisam protrčao, neka mi se pod hitno javi. Dolazim odmah!
Vrlo retko slušam muziku na trčanju, tek par puta godišnje ponesem mp3 player na trčanje. Po pravilu tada pustim prva 3 rock albuma od Osvajača. Muzika me u stvari samo ometa u razmišljanju, a ja nekako više doživljavam trčanje kao introspektivni trenutak dana.
Od opreme, nema čega nemam? Svi brendovi, svi tipovi patika, lagane/udobne/cross, sve trošim bez pardona. Prebacujem uloške iz jednih u druge, isecam delove jezika, stanjujem uloške skalperom, skraćujem rukave na dresovima, jednom rečju pravi sam hirurg za opremu!
Iako obožavam i imam pse, radije trčim sâm a njima posvetim sat večernje šetnje ili dugačko vikend pešačenje. A kad ja kažem “dugačko”, do sada ste već shvatili da im više nije do šetnje sve do narednog vikenda 🙂
Savet za one koji se još premišljaju da počnu sa trčanjem?
“Šta možete izgubiti, osim par kilograma viška?” Hmmm ovo je ispalo gotovo genijalno! Hoću li dobiti neku nagradu? Šalim se naravno! 🙂
Trčanje.rs se zahvaljuje Saletu Antiću na intervjuu i poziva vas da posetite njegov blog http://s-ant.blogspot.com/
