Moj najveći motiv za trčanje predstavlja moj san da istrčim jedan maraton. Još u ranoj mladosti, moja ženska “klapa“ je imala par zaveta kojima je naše zajedničko druženje dobijalo na čvrstini i povezanosti i kroz čije ostvarivanje smo bile sigurno da smo nešto značajno postigle u životu. Jedan od zaveta je bio da istrčimo maraton zajedno. Zašto baš maraton? Maraton je test psihičke i fizičke čvrstine i spremnosti, izazov za ljudski organizam da se pripremi i realizuje tako veliki poduhvat. A mi smo rešile da ćemo u životu biti čvrste i jake.
Vreme je prolazilo, iskušavale smo se u različitim sportovima, maratonski zavet je ostao u podsvesti. Ali, podsvest je pripremala i mogućnosti za realizaciju. Jedna od nas je posle drugog porođaja želela da povrati snagu i čvrstinu svoga tela i staru kilažu i počela je da trči. Jedino je imala vremena za trčanje jer je zaposlena poslovna žena sa dvoje dece i brojnim obavezama. Vežbanje u sportskom klubu je bilo nemoguće jer termini su fiksni i jako je teško iskoristiti ih a, trčati možeš i kasno uveče i rano ujutro, vladaš svojim vremenom i organizuješ svoj trening. Trčanjem kontrolišeš i svoje rezultate i postignuća jer sve zavisi od tebe. A rezultati su stizali vrlo brzo, snaga i energija su se obnovili, izgled još brže, zategnutost mišića, blistavost tena, sigurnost u sopstvene sposobnosti i samouverenost su bili dovoljno jaki razlozi da se nas tri iz klape zapitamo zašto već nismo počele da trčimo. A, i naš san bi se ostvario.
I eto… ali meni ni to baš nije bilo dovoljno. Dok smo bile zajedno tamo negde u belom svetu bilo je lako organizovati se i tračati, ali Beograd nije tako očigledno nudio pogodan prostor za trčanje. Ja sam se predomišljala, prisećala ne tako dobrih atletskih rezultata u školi i tešila da je dovoljno da se bavim jogom. Tako je bilo sve dok jednog dana nisam upoznala svog “guru-a“ za trčanje. Eh, moj guru mi je dao podršku pozivom: Hajde da trčimo zajedno i spartanski pustio da se sama borim rečima: i Možeš ti to! Hvala mom “guru-u“. Ti si moj uzor!
I eto, potrčah ja. Prvo trčanje na savskom keju, a potom sam shvatila da živim u blizini Hajd parka, Ade… U mom životu se otvorio jedan novi svet u kome sam bila kao Alisa u zemlji čuda. Stare Adidas patike su služile svrsi ali bile su teške, u toku trčanja gubila sam dah, pitala sam se da li sam ja za trčanje, ali onda sam počela da se dodatno informišem da tražim odgovore na pitanja, da saznajem i shvatam da mogu ja to.
Trčanje mi je omogućilo da razmišljam i koncentrišem se na rešenja brojnih problema sa kojima se suočavam u životu. Pomaže mi da održim svoje zdravlje, poboljšam fizičku kondiciju i spremnost, pa samim tim i izgled, ispravim se, uklonim bol koji je uslovljen nepravilnim držanjem, sedenjem, kontorlišem stres, postavim ciljeve i prioritete u svom životu i da ih se držim punom energijom. Trčanje mi je omogućilo da uravnotežim svoj um, da svoju snagu usmerim ličnom napretku i ciljevima. Trčanje mi je omogućilo nova divna prijateljstva, nova saznanja, novu dimenziju života u skladu sa prirodom i prirodnim zakonima. Duboko sam zahvalna za nova saznanja koja me vode istinskoj spoznaji svoje prave prirode uz osećanja unutrašnje ispunjenosti, koja mi jačaju volju i omogućavaju kontorlu nad sopstvenim životoma.
Trčanje sam počela da kombinujem sa jogom i spiningom i počela da iskušavam sopstveni organizam sa novim izazovima i zahtevima koje mu postavljam. Moj organizam doseže harmoniju i ravnotežu i obezbeđuje vitalnost i uživanje u postignućima. Tako imam dublje uvide u to šta to znači biti ljudsko biće, a sve sa ciljem da se dosegnem sreću u sebi i sa sobom.
U svakom od nas čuči jedan “guru“.
16 komentara. Leave new
Svaka cast Marija,lep primer kako se i s obavezama moze poceti,nastaviti i trajati u svetu trcanja!Samo napred pred tobom je puno trka,maratona!
Tvoje iskustvo o „guruu trčanja“ mi se svidelo, jer sam i ja na taj način krenuo u ozbiljnje bavljenje trčanjem.
Do tada je sve bilo čist onako neozbiljno.
Posle Nemačke sam, slično tebi, odlučio da nastavim sa trčanjem i to po dogovoru sa mojim prijateljem Rajnerom da zajedno istrčimo maraton.
(Kao da treba neko da te zarazi sa trčanjem)
Drago mi je da te je neko „privukao“ na trčanje i želim ti da istrčiš više maratona!
Lep primer i veoma lepo opisan.
Marija, samo napred!
Ja sam krenuo bez Gurua, jednostavno jednog dana mi je došlo da obujem patike i da trčim. Sve više i dalje.
Sama ideja Gurua postoji i u nekoj vanfizičkoj dimenziji kad ti neki oblik, boja, list na vetru ili sunce na čelu daje inspiraciju da kreneš i ne posustaneš.
Marija, super je članak, daje odgovore na suštinska pitanja. Važno je da te trčanje čini srećnom.
U mom slucaju, bese to zaraza. Ja sam pocela tako sto sam sa 10 godina vozila bajs uz sestru koja je trcala, kako bih joj pravila drustvo. Ne znam tacno sta me je nateralo da sa 12 pocnem sama da odlazim na bent i trcim. Pretpostavljam da sam videla kako se ona lepo osecala nakon istrcane staze i tusiranja.Ona je ubrzo prestala a ja i danas ne mogu bez trcanja 🙂 Neki ‘guru’? Mozda.
Stvarno odlican clanak…!A mene niko nije ‘zarazio’,jednostavno sam poceo sa zeljom da dokazem sebi koliko sam izdrzljiv…a onda je trcanje postalo mnogo vise od toga…
Znam da ce sad mozda zvucati smesno,jer vidim da svi koristite taj termin,ali moram da pitam sta znaci ‘guru’ ???
HVALA vam na prilici da prenesem svoje iskustvo i na zainteresovanosti i paznji da tekst citate, prepoznajete slicna iskustva i inspiraciji da komentarisete!!! HVALA vam svima na recima razumevanja, podrske i poverenja!!! HVALA na lepim zeljama.
kada mastam i razmisljam sta bih pozelela za buducnost, to je da sa svima vama trcimo onim stazama i destinacijama koje srce pozeli, sa lakocom i osmehom na licu.
Uzivam u ovom malom ostvarenju i radujem se sto sam u ovako krasnom drustvu vas divnih, blistavih ljudi, punih energije koji obogacujete moj zivot!!!
guru-duhovni vodja, mudrac, znalac, ucitelj koji je uzor svojim znanjem, vestinama i mudroscu. Sto rece Igor, inspiracija za bolje, vise, dalje…
Draga Marija, čestitiam od sveg srca na volji i entuzijazmu da, kako ti kažeš, prihvatiš izazov! Sport je odlična stvar za upravljanje stresom, znam znam, i sjajno je što omogućava kakav takav kontakt sa prirodom 🙂 Za nas koji istrajno zalivamo online cveće i vežbamo u klimatizovanim prostorima ovo zvuči kao avantura puna rizika! Šta recimo ako te pojuri PAS u tom Hajd parku :p
Mislim na tebe i šaljem anti-pseće talase! Trči bezbedno i budi dobra kao i dosad 🙂
Smetam deka ne ti bil potreben guru za da zapocnes da trcas, ednostavno bi bila dovolna motivacija koja ke ja iznajdes od sekojdnevnite slucuvanja, a mozebi i tvojot novo pronajden guru e takov primer, samo prodolzi taka mi se dopaga tvoeto novo hobi.
GURU na sanskritskom znaci gu-tama ru/rasterivac, bukvalni prevod onaj koji rastera tamu
Draga Marija,
na dobrom si putu da motivišeš čak i nas kancelarijske ljude da potrčimo!
Bravo!
ovo je super! nadahnjivo…
Ja sam počeo da citiram pretposlednji pasus.
Veličanstveno.
Verovati u sebe i verovanje pretvoriti u opipljivu stvarnost, ljudski je domet neverovatan. Rekao bih da ti trčanje upravo to donosi, i da ti svaki dan trčiš svoj maraton, i svaki dan na svoj način pobeđuješ.
Trči i kada to više fizički ne budeš mogla. I tada ćeš biti pobednik.
Žao mi je što ne mogu da ti budem drug sa staze.
Bravo Majo,
pružila si nam prijatno iznenadjenje, nastavi i uživaj. Očekujemo nove uspehe.
Odlicno!