Na koje gorivo rade maratonci i polumaratonci?

Energija potrebna da bi se završili maraton ili polumaraton većinom se dobija iz zaliha glikogena radnih mišića, glukoze u krvi otpuštene iz jetre, masti prisutne u mišićima i masnih kiselina otpuštenih iz adipoznog tkiva. Ali, treba uzeti u obzir i energiju koja se dobija iz mlečne kiseline i razlaganjem proteina.

Ugljeni hidrati kao najbitniji izvor energije

Ugljeni hidrati koje koriste trkači tokom trke kao izvor energije većinom su u tri oblika:

• Glikogen prisutan u mišićima pre trke (svako mišićno vlakno sadrži zalihe glikogena iz kojih odvaja molekule glukoze i koristi ih za proizvodnju energije putem aerobnog ili anaerobnog laktatnog sistema. Zalihe mišićnog glikogena osiguravaju oko 1 500 kalorija)
• Glikogen deponovan u jetri pre trke (molekuli glukoze se otpuštaju u krv i dolaze u radne mišiće, zalihe glikogena iz jetre osiguravaju oko 400 kalorija)
• Ugljeni hidrati uzeti tokom trke (saharoza ili maltodekstrin se razgrade na elementarne sastojke, obično glukozu i fruktozu, potom ulaze u krv i radne mišiće)Ukupna količina energije dobijena iz ugljenih hidrata može zadovoljiti veliki deo potreba tokom maratona, ali ne i sve. Mišići stoga treba da potroše i određenu količinu masti. Vrhunski polumaratonci koji trče ispod jednog sata najveći procenat energije dobijaju iz ugljenih hidrata.
  

  Masti su neiscrpan izvor energije za maratonce

• Lipidi koje mišići koriste za vreme trke većinom se dobijaju iz dva izvora:
• Trigliceridi koji se nalaze u mišićima (dobro utrenirani maratonci će imati veću količinu triglicerida, naročito u mišićnim vlaknima tipa IIa, nego netrenirane osobe)
• Trigliceridi prisutni u adipoznom tkivu, odnosno masnim ćelijama po celom telu, naročito u potkožnom masnom tkivu i među unutrašnjm organima. Većina lipida koji se koriste tokom trke su iz masnih ćelija. Trigliceridi u obliku u kakvom jesu ne mogu napustiti te ćelije, ali pri telesnoj aktivnosti, na primer prilikom zagrevanja za trku, u krvi dolazi do povećanja nivoa specifičnih hormona (adrenalina, nort adrenalina, glukagona, somatropina) dok se smanjuje nivo drugih hormona (insulina) i tako se podstiče lipoliza. Lipoliza je je proces razgradnje triglicerida na četiri elementarna molekula, jedan molekul glicerola i tri molekula masnih kiselina. Tada slobodne masne kiseline mogu izaći iz masnih ćelija, preći u krv pomoću molekula proteina (albumina) i ući u radne mišiće. U mišićnim vlaknima se lome na dva atoma ugljenika vezanih za koenzim A i ulaze u mitohondrije gde prilikom sagorevanja proizvode energiju. Te masne kiseline uglavnom koriste vlakna tip I.
  

  Uštedite glikogen, trčite na mastima

  Maratonac sa manjom brzinom potrošnje lipida neće da drži tempo sa drugima, jer će ranije istrošiti zalihe glikogena.

  Još se nije ustanovilo koji je odlučujući faktor kod brzine potrošnje masti. Jedno je jasno, trening koji je velikog obima, i do nekoliko sati, i izvodi se brzinom pri kojoj je potrošnja lipida najveća, povećaće brzinu potrošnje lipida. Pored toga će povećati i zalihe triglicerida u mišićima, naručito u vlaknima tipa IIa.

  Brzina maksimalne potrošnje lipida je blizu maksimalne vrednosti na tempu maratonske trke, tj. na aerobnom pragu. Maksimalna vrednost se postiže pri nešto manjoj brzini, od oko 90% od brzine na aerobnom pragu.

  Posle dva sata trčanja mišići počinju da jedu sami sebe

  Kako nastavio sa trčanjem i kad mu se isprazne depoi glikogena organizam koristi proteine kao gorivo. Dolazi do jednog fiziološkog procesa koji se pokreće u vanrednom stanju, a koji se naziva glukoneogeneza.

  Najprostije rečeno dolazi do stvaranja glikogena iz proteina i masti. Bez glikogena ne dolazi samo do prestajanja trčanja već i mozak prestaje da radi, a trkač pada u nesvest.

  Organizam sve koristi, čak i otpatke

  Pogrešno je misliti da mlečna kiselina samo ometa rad. U mnogim slučajevima laktati uopšte nisu otpadni produkt, oni sadrže određenu količinu enregije koja može dati prednost, jer mišići koji su direktno uključeni u napor, naručito oni sporog tipa (tip I) moraju raditi od samog početka trčanja, pa se nakon sat vremena iscrpljuju njhove zalihe glikogena.

  Budući da je određena količina glikogena potebna za sagorevanje masti, vlakna koja su potrošila sav glikogen neće moći da nastave sa radom. Tada na red dolaze laktati, mišićna ih vlakna mogu uzeti iz krvi i iskoristiti kao izvor energije. Da bi to mogla vlakna tipa I moraju imati visoku koncentrciju H-LDH enzima koji će reagovati sa molekulima laktata i zajedno stvoriti molekule piruvačne kiseline koja se može upotrebiti za proizvodnju ATP-a.