Trek na Bobiju, trek posle kojeg stvari dolaze na svoje mesto

Tokom vikenda (petak – nedelja) zajedno sa Extreme Summit Team-om, u sklopu priprema na odlazak na Himalaje, boravio sam u planinarskom domu Selimira u podnožju Torničke Bobije, prelepe planine u zapadnoj Srbiji, stvorenoj za trek, trail trčanje i MTB. Vikend u prirodi, na čistom vazduhu uz laganu šetnju, organsku hranu i dobro društvo, pravi je odmor za sve ono kako živimo u ovom brzom gradu.

Vikend je prošao prelepo. Mada kako sam stariji tako lepotu osećam na svakom koraku, ovaj izlet je nekako došao u pravo vreme za ludost oko mojih obaveza. Tačnije, mislim da je za ovakav vikend uvek pravo vreme. Za ledenu bistru vodu iz potoka (i ledenu kadu nakon treka), dobar kupus, sir i proju spremljenu u zemljanim posudama na vatri, za pasulj i kupus iz drvenih kašika, tišinu planisnkog vrha i zdravo društvo uvek je pravo vreme 🙂

Naravno da se rečima ne može opisati kako izgleda jedna zabit na zapadu Srbije, jedno selo gde ljudi maltene da više ne žive, gde škola ima 5 đaka, a dom zdravlja odavno više ne radi.

Penjanje, ali ujedno i mnogo važnije – lagana šetnja u prirodi

Ovog puta imali smo priliku da probamo penjanje uz užad, ali to nije praksa na ovim vikendima koje EST organizuje u Srbiji. Pre svega EST promoviše aktivan život za svakoga, jeste klasično ali od 7 do 77 godina. Lagana šetnja tokom dana, koju i oni koji ne upražnjavaju redovno fizičku aktivnost mogu da izdrže.

Ceo vikend se zasniva na aktivnom odmoru, umesto da se vratite sa posla i legnete da spavate, šetnja, priroda, mir će vas mnogo više odmoriti i dati spokoja nego spavanje do podne. 

Sa druge strane, ja sam sam trek, iskoristio i za manji trkački trening tako da sam se sa Bobije i nekih 1250 m spustio na 600 m, slajdujući po snegu, kamenju i opalom lišću, preskakući potoke, prolazeći kroz divlje ruže, sve sa rancem na leđima i Klijanom u glavi glumio da sam mnogo brz. U svakom slučaju preporuku za sve vas koji redovno trčite i želite da isprobate drugačiji trening.

Poštovanje, kao lično iskustvo sa Bobije

Mislim da sam na ovom putu malo jasnije sagledao šta je poštovanje. Poštovanje ima veze sa uvažavanjem nečije mudrosti, a mnogo više sa uvažavanjem ljudskosti. Ali ima i veze sa tim da budeš dovoljno spreman/na da shvatiš da taj neko ispred tebe ima još toliko slojeva koje ti u ovom trenutku ne možeš ni da vidiš, a kamoli da pojmiš.

Meni je poštovanje nešto mnogo dublje: kao kada shvataš da neko od 20 godine, radi i izdržava sebe i plaća fakultet ili da sa 22 postaje komandir specijalnih jedinica ili žena koja je otišla da radi u američkoj bazi u Iraku i tamo se nagledala ko zna čega… I biti spreman da vidiš ove ljude i dati sebi dozvolu da osetiš ove živote…. stati i ne davati komentar ili procenu, već samo osećati da tu postoji još toliko toga… sve je to oko nas i u svakom od nas i zaslužuje poštovanje.

Ovakva i slična lična iskustva su mi odlična dopuna

Trek, trčanje i bajk na Torničkoj Bobiji

Trek na Bobiji sa EST i Jaćimom bih preporučio svakome. To je tako sve napravljeno, da bude izazov, a opet da svako uspe da se ispenje. To je višegodišnje iskustvo EST tima zbog kojeg ovavke stvari izgledaju stvorene za sve vas koji ne dižete guzicu sa računara 🙂

Za mene, sledeća stvar koja se dešava jeste da nakon povratka sa Himalaja, napravimo jedan dobar trail triatlon (duatlon) vikend na Bobiji, sa MTB (mont bajkovima) i trčanjem. Isto kao ovaj vikend na Bobiji, uz klopu, dobro društvo, planinarski dom našeg domaćina Selimira, ali sa varijarntom, 4-5 sati vožnje bajka i jedno 2-3 sata trčanja sa dosta joge, svežeg porvrća, ledene kupke i spavanja. :))

Himalaji 2012!

Himalaji nas čekaju, od 8. aprila. Budite uz našu ekspediciju i pratite nas na Trčanje.rs i @extremesummit!