Četiri meseca trčanja, tri meseca vožnje bicikla i deset dana plivanja, toliko je meni bilo potrebno da se spremim za trku, pa možete i vi. Da vam ne oduzimam vreme na sitne detalje, evo moje male avanture ukratko.
Dobio sam na poklon od jednog klijenta plaćeno učešće na IRONMAN – Nica trci (3.8km plivanja, 180km vožnje bicikla i 42km trčanja). Nedugo potom sam dobio na poklon i drumski bicikl od svoje cure. I ništa tu ne bi bilo neobično osim jednog malog detalja: trka se održavala svega 4 meseca od dobijanja mog poklona.
Obično se ljudi prijave na vreme ili planiraju dobro raspored trka te imaju vremena da se i ljudski pripreme, obično pripreme traju od 8 meseci do čak 1 godine, a meni je ostalo svega 4 meseca do trke. Pošto sam poklon dobio kasno, nisam sebe hteo da uvaljujem u nepriliku i da pravim jak trenažni proces za svega 4 meseca da ne bi slučajno došlo do neželjenih posledica. Trku sam stoga shvatio kao zabavu i namerno nisam hteo da se uozbiljim, jer sam znao da sa malo dobre volje i minimum treninga mogu da završim trku, a da se ne mučim mnogo.
Početak priprema
Počeo sam lagano da trčim sa drugarima sa “Trčanje.rs” i “Aktivnog života”, nisam se opterećivao previše, to su bili lagani treninzi pošto je još bilo sveže u martu. Četiri puta nedeljno izmedju 7-15 km laganog džogiranja. Biciklo je moralo da sačeka toplije vreme, a bazen u tom trenutku za mene nije bio pristupačan zbog moje finansijske situacije (morao sam da štedim sav novac za svoju svadbu). Vreme je polako odmicalo i dalje sam trčao redovno, a nekada sa društvom dužine polako povećavao, najduže trčanje mi je bilo nekih 24km 2 nedelje pred trku. Otoplilo je postepeno, te sam počeo i da vozim biciklo. Kao veliki ljubitelj biciklizma nikada mi nije teško padalo da ga vozim, bilo da su u pitanju dugi treninzi (preko 150km) ili lagani za oporavak (30-40km). Jednostavno to je aktivnost koja me najviše ispunjava i koju volim, a plivanje, ma to je lagano i ima vremena za to – i dalje sam nalazio izgovore da ne odem na bazen.
Datum odlaska na trku je počeo polako da se približava, ali i dalje nisam brinuo što svega 3 nedelje pred trku nisam imao u nogama 42km u jednom treningu u poslednjih godinu dana, što nisam imao 180 km na biciklu (najduzi trening je bio 150km), što se nikada nisam vozio sa biciklom na planinu višu od 1500 m, a na trci mora da se vozim u Alpe na 2500m i naravno što i dalje nisam imao ni jedan dan plivanja.
I dalje nisam imao tremu i bio sam sasvim uveren da ću trku završiti pre vremenskog limita koji je 17h.
A plivanje?
Dve nedelje pred trku bio je moj prvi ulazak u vodu, znao sam da nisam vrstan plivač kada je u pitanju kraul tehnika, koja je najbrža i najekonomičnija za plivanje. Posle prvog treninga i isplivanih 400m shvatio sam da sam veoma spor i da ako ne budem popravio tehniku, kao i dužine treninga, mogu da ne uđem u vremenski limit za plivanje na trci koji iznosi 2h i 5min. Tog dana sam imao vreme za 1h i 45min ali svega sa isplivanih 400m, a gde je jos 3.400m?
U pomoć sam pozvao naseg poznatog triatlonca Gorana Mišića koji se nesebično odazvao mom pozivu u pomoć i isto tako podelio sa mnom znanje o pravilnoj tehnici. Naravno, nisam mogao da prođem bez par ukora kako sam sve to shvatio neozbiljno i kako cu možda doći čak i u situaciju da ne završim trku zbog svog plivanja. Sledećih 10ak dana sam odlazio gotovo svaki dan na bazen i vežbao tehniku, plivao sam sasvim lagano i povećavao dužinu, stigao sam do 1200m na 4 dana pred takmičenje i po računici trebao sam da isplivam 3.8km za 1h i 45min.
Odlazak u Nicu
Spakovao sam stvari, bio sam spreman, samouveren i opusten, ali i dalje sam trku shvatao neozbiljno. Bio sam uveren da ću trku završiti, osim u dva slučaja: prvi da loše plivam i budem ispod limita i drugi da mi se desi defekt na biciklu zbog kojeg ne mogu da nastavim dalje.
Stigao sam u Nicu svega 2 dana pred trku, svi takmičari su već uveliko bili tamo i redovno trenirali. Svi su izgledali super profi, na vrhunskim biciklama, super opremom za trčanje i plivanje. Zaboravio sam da napomenem da se pliva u specijalnom odelu koje ja naravno nisam imao i nikada ga nisam ni probao, ali sam rešio da ga tamo iznajmim. Nisam imao pojma kako će to odelo da utiče na moje plivanje.
Na ulicama ste mogli da vidite sve, svašta i svakoga, od mladih u punoj snazi, vrhunskih takmičara sa super opremom do starijih muskaraca i žena za koje sam se lično pribojavao da li su u stanju uopste da ucestvuju na trci. Takođe sam mogao da primetim i ljude koji su totalno van fizičke forme sa sve velikim stomacima i starije i mlađe. Otišao sam do expo sela, iznajmio odelo za plivanje sa kratkim uputstvom kako da ga navučem i svučem i uputio se na plažu da probam. Nije bilo loše, malo čudno, pomagalo je da budem na površini i malo plovniji. Vratio se nazad do sela, registrovao se, pokupio pakete sa opremom i brojevima i to je bilo to. Sutra trka startuje u 06.00, a ja sam još bio mrtav od noćnog putovanja busom od Beograda do Nice.
Dan D
Probudio sam se oko 4.30, doručkovao 2 sendviča sa džemom, čašu mleka, jednu bananu i uputio se do obale odakle trka startuje. Stigao sam do parka sa biciklima 30 min pre trke, proverio svoje magare, dopunio boce sa vodom, obukao plivačko odelo i počeo da koračam do plaže izmedju 2.500 ljudi, koji su došli kao i ja da završe trke, neko pre neko kasnije. Svi triatlonci u BG su mi govorili kako je to nesto neviđeno i da je opšta ludnica tamo, da su svi pozitivno nervozni i da ću i ja biti takođe. Ne znam zašto, ali 5 min pred start, izmedju 2.500 sportista, isto toliko gledalaca, muzike što diže adrenalin ja sam se osećao veoma ravnodušno, da sam tog trenutka imao pulsmetar na sebi mogu da garantujem da ne bi pokazao vise od 60 otkucaja u min.
Start – plivanje
Sirena se oglasila i ljudi su počeli da utrčavaju u vodu i plivaju, poslušao sam savet iskusnijih i pustio sam sve da uđu pre mene u vodu i onda sam i ja krenuo polako. Neki momak do mene pružio mi je ruku i poželeo sve najbolje. Ušao sam u vodu i počeo da plivam polako, lagani tempo, na svakih 50ak metara sam dizao glavu i prveravao da li plivam u dobrom pravcu, imao sam par ljudi koji su plivali blizu mene pa smo pratili međusobno tempo koji nam je odgovarao, svih 3.8km smo plivali u maloj grupi. Par puta sam morao da stanem i obrisem naocare za plivanje koje su maglile i sprecavale me da vidim dobro ili bi se posle 15ak min napunile sa vodom. Nikakvih problema nisam imao u vodi, ruke su radile više, noge tek s vremena na vreme po koji zaveslaj, odelo me je držalo na povrsini i pružalo mi osećaj lakoće. Nekako sam isplivao i kada sam izlazio iz vode proverio sam vreme i bio zadovoljan, plivao sam negde oko 1h i 35min. Osvrnuo sam se iza sebe, u moru je možda bilo još oko 300 takmičara i tada sam postao svestan koliko je ljudi izaslo iz vode pre mene.
Uživanje u vožnji na Alpima
Brzo sam se presvukao u tranzitu, utrčao u zonu sa biciklima koje je delovala veoma pusto, skoro da nije bilo bicikala. Počeo sam vožnju veoma lagano, prvih 20km ravno, potom uspon od 25km na 2500m nadmorske visine, zatim valovito oko 80km po obroncima Alpa, zatim 40km spusta i opet 20km ravno do tranzita za trcanje. Kada je krenuo uspon od 25km tada sam i ja krenuo da uživam u trci, počeo sam polako da prestižem jednog po jednog sportistu, a onda i cele grupe na biciklima. Nisam se štedeo ni malo, niti sam kalkulisao sa snagom, brzinom i izdržljivošću, jednostavno sam davao sve od sebe, išao sam dobro uzbrdo, a jos bolje nizbrdo. Bio sam sretan kao dete, o alpima ne vredi govoriti, oduzimaju dah, kako zbog lepote tako i zbog dugih uspona. Bio sam jedan od retkih biciklista bez aerobara na biciklu, mada sam viđao i takmičare na MTB čak i sportiste u obicnim patikama, a ne sprintericama. Okrepne stanice su bile na svakih 20km, i bile su san svakog sportiste, energetski napici, banane, powerbar-ovi, gelovi, voda… ma nema šta nema. Svaku okrepnu stanicu sam koristio, uzeo bih 750ml vode, 750ml energetskog napitka i bananu, tek svaku drugu power bar ili gel. Tek negde 20km pred kraj voznje bicikla poceo sam da osecam slabe grceve u kvadricepsima, ali nisam usporavao.
Moje najveće oduševljenje u toku trke je bio moj dolazak u tranzit zonu, kada sam ugledao biciklistički park bio je tek 1/3 popunjen, to mi je bio pokazatelj koliko sam ljudi prestigao na biciklu. Trka je za mene ovde bila završena, imao sam dosta vremena da odradim trčanje i ispunim svoj cilj, a to je da završim trku pre vremenskog limita. Ostavio sam biciklo, presvukao se i krenuo lagano da džogiram. Trčalo se duž plaže 5km u jednom smeru i 5km u drugom. Ulice su već bile pune ljudi koji su došli da vide sportiste.
Finale trke
Kada sam zavrsavao prvih 10km džoginga, pretekla me je cura koja je bila završila na 3 mestu u generalnom plasmanu za žene, bio sam odusevljen kada sam je video, nije bila starija od 25god, nekih 165cm i 50kg, svega 40 laksa od mene. Negde na 15km sam počeo polako da osećam da su mi noge prazne, teško sam trčao, kao da više nisam imao snage da trčim, mišići su mi bili umorni, te sam počeo da kombinujem džogiranje i šetanje. Gledaoci su bili fantastični, svaki put kada bi te primetili da hodaš uzvikivali bi tvoje ime i dodavali “samo hrabro”. Već na 25km su mi noge bile totalno prazne te sam prešao u brzi hod, znao sam da uzrok mog ne trcanja nije bio u lošoj hidraciji i ishrani u toku trke, zato sto sam zaista taj deo posla dobro odradio, već to što sam imao svega 4 meseca veoma laganih treninga. Ali nisam očajavao, moj cilj je bio na domak ruke. Hodao sam brzo po nekada prelazio u džoginig od stotinak metara i tako naizmenično. Nisam bio jedini hodač.
Prestizali su me svi, od onih starijih osoba sa početka članka za koje sam verovao da nisu sposobni za fizicke aktivnosti do onih “popunjenih” dama i momaka. Kilometri su polako odmicali, a cilj je bio na vidiku. Prešao sam u trk (čisto da izgleda cool na fotkama) i protrčao kroz cilj.
Vreme je bilo 14h i 36min. Bio sam nezadovoljan vremenom, zato što znam da sam sposoban za mnogo bolje, ali sam bio prezadovoljan saznanjem da sam za svega 4 meseca uspeo da se pripremim za ovo takmičenje.
Svako može da završi trku, treba samo malo dobre volje, i dovoljno neozbiljnosti i ljubavi prema sportu.
ZAHVALJUJEM SE EKIPI TRČANJA I AKTIVNOG ZIVOTA NA MORALNOJ, TEORISKOJ, PRAKTIČNOJ I FINANSIJSKOJ PODRŠCI!
68 komentara. Leave new
„Prestizali su me svi, od onih starijih osoba sa početka članka za koje sam verovao da nisu sposobni za fizicke aktivnosti do onih “popunjenih” dama i momaka. Kilometri su polako odmicali, a cilj je bio na vidiku. Prešao sam u trk (čisto da izgleda cool na fotkama) i protrčao kroz cilj.“ koma :)))
Pre svega, HVALA TI NA MEDALJI!
Kada si nam poklonio medalju apsolutno mi je bilo glupo da je uzmem, ali pošto si ti veoma autoriativan lik, nisam smeo da se opirem… znao sam da si u tom trenutku kako sam se ja nećkao ti bio totalno hladan.. da si imao pulsometar izmerio bi sigurno 59 otkucaja u minuti :))
Pravi si laf i drug. Moje veliko poštovanje tebi za sve što si uradio kako u svom životu, tako i u našoj kratkoj ali slatkoj saradnji.
Vidimo se u Moskvi!
Auh! Milane, svaka čast za uspeh, a i za sjajan tekst! Sutra ću ponovo natenane da ga pročitam, sad je bilo u jednom dahu 🙂
Milane..zivotinjo jedna…
Svaka ti čast! Bravo!!!
milane, čoveče. naježila sam se.
svaka čast, i na poduhvatu i na tekstu.
samo napred!!!
učinio si da poželim da i ja jednom uradim nešto slično. jednom 🙂
Bravo covece, svaka cast na optimizmu i veri u sebe!
Bravo !!!
Baš sam čekao da čujem utiske sa trke.
Svaka čast, baš mi je trebalo da pročitam jedno ovakvo iskustvo jer mi je to jedan od životnih ciljeva „IRONMAN“…Odlično Milane!
SVAKA ČAST! A ja razmišljam da li da probam da istrčim maraton. Posle ovoga što si ti uradio, sigurno cu ga istrčati sledeće godine, pa koje god vreme bude na kraju trke. Za Ironman teško da mogu da se spremim. Još jednom SVAKA ČAST!
Cestitam na zavrsenoj trci ali moram da dodam da si Ironman zavrsio ne zahvaljujuci pripremama od 4 meseca vec svojoj fizickoj spremnosti koju si vec 90 i vise % imao. (Mi se licno ne znamo ali sam ja siguran u to). Dobar je naziv instant Ironman zato sto za pravi Ironman rezultat treba daleko vise rada i odricanja. Stvarno ne zelim da zvucim arogantno jer i ja bih prihvatio besplatnu prijavu za trku u svako doba i isao bih bez obzira koliko sam spreman, Hocu samo da kazem da na svakoj Ironman trci ima oko 2000 instant Ironmana koji doprinose bogacenju organizatora i oko 500 tinak ljudi (i manje) koji se stvarno trkaju i koji su se ozbiljno pripremali tokom cele godine. Zato i postoji limit od 17 sati da skoro svako moze da odseta maraton, odvoza bicikl sa dve pauze za rucak i da pola plivanja uradi prsno. Za to zaista treba samo jako dobra volja i mnogo, mnogo neozbiljnosti. Za rezultat ispod 12 h (sto je po meni granica izmedju instant Ironmana i Ironmana) treba puno ozbiljnosti, discipline, redovnog treniranja, dosta odricanja od mnogo stvari, vodjenje racuna o svemu sto se pojede itd. Ovo sve govorim sa par zavrsenih Ironmana i polu Ironmana jer zaista, verujte mi na rec, ne sjaji svaka Ironman medalja isto i nije svaka iste tezine bez obzira sto sve isto izgledaju. Jos jednom svaka cast na zavrsenoj trci, cvrsto verujem da ces u nekoj od buducih godina uraditi jedan sa kojim ces biti potpuno zadovoljan i postignutim vremenom i uradjenom trkom.
Lepo odrađeno, Milane… carski! Svaka čast. Kada sam ugledao medalju koji si uručio Vekiju prosto je to bilo za nepoverovati, toliko truda, snage i znoja i cilj koji meni izgleda kao penjanje na Everest…
Veliki respekt za sve što si uradio za naš trkački, ali i triatlonski pokret !
Svaka cast za Milana, stvarno treba imati petlju za ovakav poduhvat!!!
Pitanje za arogantnog Milana: Koliko imas zavrsenih Ironmanova i ako nije tajna koja su ti vremena? A,zvucis arogantno bez obzira sto to ne zelis!!!
Vujo,kako izgleda penjanje na Everest?!?:D
POZZZ
Svaka cast za podvig. Ja imam veliku zelju da jednom zavrsim Ironman, tako da mi ovaj tekst uliva dodatno samopouzdanje.
cestitke milanu na zavrsenoj trci ali moram da kazem da ovaj drugi milan koji je ostavio svoj komentar uopste ne zvuci arogantno i da ne verujem da je mislio ista lose!
jednostavno je sve sto je covek iskomentarisao ispravno.
poenta je jedino u tome ko kakav odnos ima prema sportu- sta on u celini znaci osobi i sta mu znace njegovi treninzi!
ako bi milanov komentar trebao da se okarakterise arogantnim onda bi isto tako i milanov tekst o tome kako je zavrsio iron man mogao lako da se okarakterise u najmanju ruku isto takvim ali u drugoj krajnosti.
ali ni jedan ni drugi milan nisu arogantni vec su samo iskazali svoj stav prema sportu i prema svom treniranju.
‘string must be tuned neither too tight nor too loose to produce a harmonious sound’..
pa ko razume razume ce
pozdrav svima 😉
@ Veki i Vuja. Hvala vama za sve sto ste za mene ucinili, pokrenuli entuzijazam u meni koji je spavao, i hvala vam na svoj podrsci, puno mi je znacila, a medalja ne vredi ni 2% od toga. Dao sam je Vekiju kada sredi klub da je okaci sa medaljama svih ostalih drugara negde na zid. Hvala vam jos jednom za sve! Veliki pozdrav i navratite mi u goste kada god hocete.
@ Petar. Hvala!!!
@ Misic. Da mi nije bilo tebe, udavio bih se negde na pola puta. Nije mi poslednji pa u narednih godinu ili dve sacuvaj malo energije pa da odradimo jedan zajedno i vidimo se negde preko. Navrati na zimske pripreme ovde, krioterapija je odlicna stvrar ))) HVALA TI!
@ Vujaklija. Tebe sam se setim svako vikend, u ovoj sumi pored stana svakog vikenda orijentirci imaju trke ( orijentirci su klinci izmedju 10-12god ) i ima ih sigurno 50ak, i to samo iz jednog kluba ))) Hvala!
@ Ksenija. Hvala, ma samo pogledaj kada budes putovala sledeci put preko sta imaju od triatlona, sigurno ces zakaciti jedan, sa tvojom voljom i tolikim srcem ( puno ljubavi i entuzijazma ) koje imas tebi ce to biti samo jedna kratka setnja )))
@ Sasa. Hvala, nije problem svako moze da odradi isto sto i ja, samo sam imao srece sa poklonima )
@ Srecko. Idem tvojim koracima, trcim ovde svaki dan i prijavljujem se za razne mini trke po parkovima, nisu duze od 10ak km. Ako nesto treba odavde javi, saljem ti. Pozdrav!
@ Hvala Sebo, i nemoj dugo da cekas taj cilj da ne bi promakao, lagano na biciklo i biraj trku za sledecu godinu, zaista je lep dozivljaj.
@ Goran Zecevic, mozes i jedno i drugo, ako imas dobru ekipu pored sebe i samo malo slobodnog vremena i ljubavi za sport zavrsices 100%. Sve najbolje!
@ Milan. Hvala, znam za neozbiljnost ali mislim da bi i ti isto postupio kao i ja da nisi imao ni jednu trku pre toga. Znam i koliko mora da se trenira do 12h, ali to je izbor svakog od nas, ko gde stavlja svoju granicu. Da sam imao celu godinu da se spremim verovatno bih granicu postavio mnogo vise. Da se nisam i to malo spremao sto jesam verovatno bi stao negde na pola alpa od grceva u nogama ( tu se ne slazemo ), da sam 4 meseca samo lezao verovatno ne bih zavrsio. I ne slazem se za medalje, svaka sjaji isto, svi ti stari ljudi tamo, ljudi sa prekomernom tezinom, ljudi sa invaliditetom. . .nisu dosli tamo da se trkaju protiv tebe i ovih 500 profesionalaca i ljudi koji misle da su profesionalci,a ne primaju novac ( te su jaci amateri ), dosli su da se trkaju protiv sebe i vremena, ni ti ni ja ne znamo kako, zasto i koliko su se pripremali ili nisu pripremali, mozda nisu mogli ili imali uslova, ili odaju pocast nekome, ali po meni njihova medalja vredi koliko tvoja i moja, nase su odluke i koliko se ko priprema tako ce i proci u trci, sa manje ili vise tegoba. Niko od tebe ne trazi da se toliko odrices ili te neko placa za to, jednostavno imas zelju da pokazes koliko si brz, i izdrzljiv. Kako se osecas kada te prva zena obidje na trci, da li tvoja medalja tezi koliko i njena? Zasto se nisi bolje spremio i vise odricao? Eto mnogo pitanja pa se stavi u kozu onih 2000 od kojih se organizatori bogate, jer prva zena misli da je pravih trkaca 50, a ovih malo jacih amatera i rekreativaca 2450. Eto i tebe u nasoj grupi. Nadam se da cu sledeci put biti bolji i znam da hocu ali pre svega ako ti sport nije zivotni poziv i ne stavlja hleb na stol onda uzivaj u njemu i ne odrici se bas toliko.
@ the rash. Hvala, ma malo avanturistickog duha i srece i to je to.
@ Petar Poznic. Ako imas zelju, malko srece i slobodnog vremena onda ces ga i zavrsiti. Sve najbolje!!!
@ tryGoxy. Hvala na cestitkama, i slazem se sa tobom, mozda sam bio isuvise arogantan sto sam prihvatio sve olako, ali svestan sam toga da nikada necu biti profi, uvek ima ljudi koji ne mogu sa time da se pomire i u kasnim godinama i dalje pokusavaju da to budu u mesto da prihvate sport kao ljubav i uzivanje, a ne kao patnju i strog rezim. Opet kazem ako nisi placen za to, ima li svrhe juriti rezultat nekog drugoga koga znas da nikada neces stici ( nema ), dakle samo trka protiv sebe i radost i sreca umesto patnje i strogog rezima. Kada je nesto moranje onda vise nema strasti i ljubavi.
@Milane, kolika je inače kotizacija za ovaj Ironman u Nici, ili uopšte kako se kreću kotizacije u inostranstvu na triatlonima gde mogu da nastupaju i amateri?
samo bez karakterisanja i osuđivanja, a razvijamo super diskusiju pa ću se i ja uključiti
svako bira svoje ciljeve i svakom ide po želji i zasluzi… što kaže miki oni invalidi što trče, bivši i (možda) sadašnji narkomani, gojazni koji žele da pobede svoje strahove i dokažu se da su spremni za velike stvari, oni koji trče zato što im je neko blizak umro, pa bol nisu drugačije mogli drugačije da izraze… i playboji koji samo žele da izgledaju dobro, i profi sportisti koji žele da pokažu vrhunske rezultate, ispitaju granice nemogućeg
ne svetli medalja isto za svakoga isto, ali za onog koji je nosi njegova medalja svetli najjače i moje je uverenje da je to jedina istina. razlozi zašto svetli zna samo taj koji je nosi.
tako da nema gledanja samo iz svog ugla, „uđite u cipelice drugog“ i eto nove lepote kojom vidite ovako jedan ludački sport – ironman
na kraju, svima želim da urade nešto veliko u životu, bilo da je to maraton, skok padobranom, monteverst ili ironaman. u samom putu je cilj, a put – ironman pripreme i trka su odličan način za samospoznaju i da se trajno inspirišete i promenite na bolje.
so, svet i onako pamti samo svetske rekordere, a u ironamnu čak ni njih :)) tako da fuck the results, a poštovanje podjednako ide i instant ironamanu i ironmanu i svim budućim ironmanima (hoću reći sebi :))
Sto je za nekoga ironman za mene je je polumaraton… i to bez medalje 🙂
@ Seba. Za Nicu je bilo oko 400e + 80e za odelo za plivanje. Iskreno da ti kazem da ga nisam dobio ne bih ni isao, jer ako nemas plat preko 600-700e onda je skupo. Dobra opcija je da ides tamo na odmor ili negde drugde gde je trka bilo half ili pun ironman pa onda u okviru tog letovanja da odradis i trku, manji je trosak. Za half ne znam, to moze Misic da ti kaze on dobija tu rezultate svakog tromesecja ))) Generalno jeste skupo, ali zatvore alpe za tebe, more, i najbolju stazu za trcanje, hrane te kao boga u toku trke. . .itd, za nase uslove to je dogadjaj za jednom u dve godine.
Imenjace slazem se sa svime sto si napisao, sigurno je stvar samo u tome kako se gleda na stvari, ne samo u sportu nego i u zivotu inace. Kao sto si rekao ja na tvom mestu sigurno ne bi propustio priliku i isto bih kao i ti otisao da osetim ukus Ironmana. Zaista mi nije bio cilj da potcenim nikoga samo sam hteo da stavim akcenat na to da jedna trka kao Ironman moze da ima pristup kao sto je tvoj bio a i mnogo ozbiljniji sto je u tom slucaju cini mnogostruko tezom. Takodje jasno je stavljena crta izmedju profesionalaca i amatera u Ironmanu, zato i postoje Age grupe gde svako moze da se odmeri sa sebi ravnima u svojoj generaciji ukoliko mu je cilj da se trka i dokazuje a pritom ne gleda ko ga obilazi ili koga on obilazi. Biti u vrhu svoje age grupe jednako je biti u vrhu celokupne trke jer su to ljudi tvojih godina bez obzira da li imas 30 ili 55. Drugo je ako neko zeli samo da zavrsi trku bez ikakvih drugih ambicija. Profesionalaca na svakoj trci ima oko 50 ak i oni su posebna prica cak na nekim trkama startuju i 10 ak min ranije. Mene licno za treniranje ili postizanje boljeg rezultata ne motivise da li sam profesionalac ili ne, placen za to ili ne, vec moja unutrasnja potreba za napretkom i dokazivanjem prvo sebi pa onda u odnosu na ostale. Meni je sport bio zivotni poziv i onda sam imao iste stavove kao i danas i nije novac bio taj koji me pokrece da treniram vise, jace, pametnije i da napredujem. Moj stav je da je Ironman TRKA i da joj se treba pristupiti sa punim postovanjem. Ja znam da bi svako jako voleo da trci maraton za na primer 3h ili da radi Ironman za 9-10 h ali za to je potreban veliki rad i onda se ljudi odlucuju za lakse varijante. Vremena uvek ima samo je pitanje da li je neko spreman da ustaje u 5 ili ne i ako ume sebi da objasni zbog cega to radi. Molim te izvini ali tvoj stav da je potrebno puno neozbiljnosti me je i nagnao da napisem komentar. Zaista nisam to shvatio kao nesto ruzno samo potpuno suprotno mojim principima u sportu pa sam imao zelju da ljudi ne steknu utisak da ako hoce da urade Ironman treba da budu na prvom mestu neozbiljni.Zao mi je ako sam napravio sliku da sam neki arogantan lik nadam se da cu imati prilike da se upoznam sa svima vama i da dokazem suprotno. Videcete da nisam. Takodje, kome god treba bilo kakav savet ili pomoc slobodno neka mi se obrati. Neko me je gore pitao koliko sam IM trka uradio i za koje vreme. Uradio sam dve prvu za 10h 38min a drugu za 10h 02min i naravno da i dalje nisam zadovoljan i ako sam usao u 4% svoje age grupe koja ima manje vise oko 600 takmicara. Cilj mi je kvalifikacija za svetsko na Havajima sto mi je ove godine promaklo za oko 10 min zahvaljujuci sto nedovoljnoj spremnosti sto nezgodnoj povredi koja mi se desila u toku trke. Ali na srecu u sportu je to lako, uvek postoji sledeca prilika da se popravi rezultat.
Veliki sportski pozdrav svima, videcu da vam se pridruzim na nekom od trcanja pa da se upoznamo i druzimo.
tvoj uspjehovako sjajno pretocen u iskrene rijeci inspirise i motivise! svaka cast!
@ Milan, slazem se sa tobom, i svaka cast na rezultatu!! Veoma je impresivan, nema sta. Samo sam hteo da ljudima priblizim celu stvar kao nesto sto je veoma moguce i nije nedostizno. Naravno kada bi neko od rekreativaca seo sa tobom da vozi, trci ili pliva. . .pa da se ne lazemo, veoma je mali broj ljudi koje pokrece cinjenica da je neko mnogo bolji od njih i da ce naporno da treniraju da bi te stigli, jer pomislili bi “ covece vidi ovog tipa, pa sta ja onda imam da trazim tamo“, ali ako im pokazes da je to nesto sto svako moze da zavrsi onda ce ih to mnogo bolje motivisati. Cilj nam je da stovrimo dobru bazu i povecamo broj ljudi koji ucestvuju u sportu i odatle da uzimamo talente, a ne da pravima 5 profesionalaca, a zapostavimo sve druge. Moja neozbiljnost je bila u tome sto sam ceo zivot shvatao sport veoma ozbiljno, i ja sam za individualne sportave stvoren i ni meni nije tesko da trcim u 5 izjutra, kisa, sneg. . .ali moramo biti spremni da stavimo visi cilj ( ciljeve drugih ) ispred nasih, i da pokusamo da pokrenemo ljude da budu bolji od nas samih, a ne da ih sameljemo odah na pocetku. Znamo i ja i ti sta je profesionalan sport, i da nije to tako lako kao sto izgleda, ali imati 1000 triatlonaca u Srbiji umesto 20 ja mislim da je mnogo lepsa slika, i onda hajde svi zajedno da pomognemo da se to i dostigne. Javi se Vekiju i odradi jedan zajednicki trening sa nasim drugarima, nadam se da ce nijima biti drago da saznaju tvoja iskustva i da ce tebi biti drago da vidis onaj entuzijazam i ljubav koju si imao kada si tek pocinjao sa sportom. Takvi sportisti kao ti treba da pomognu svima ostalima da se pokrenu i steknu iskustva, izaberu i zavole neki vid sporta. Nadam se da ces nam u tome pomoci, i hvala ti veoma na ponudi za treninge, siguran sam da ce trcanje znati to da prepozna i iskoristi. Veliki pozdrav iz Rusije!
Što volim kvalitetne i iskrene razgovore!!!
Svaka čast momci!!!
I ja sam trenutno u Madjarskoj pa kad se vratim sigurno se sastajemo i vidimo.
Dogovoricu se sa Misicem znam da je on vec sa vama trcao pa cemo zajedno da dodjemo.
Pozdrav.
,,moja sreca sto poznajem oba Milana..
a ko je to crash the rash?
ne cita izmedju redova
Medo druze stari, jos iz vremena kada nismo znali sta je zivot, veliki pozdrav za tebe. Zaista se divim tvom duhu, upornosti i predanosti. Verujem da svoje vreme na ovoj planeti koristis pametno i kvalitetno. Jos samo neke fotke klinaca da vidim… Budi mi dobro…
Objasnio.
A ja pokusavam da objasnim ljudima da za 5km trcanja (ili bilo cega drugog) ne treba nista osim volje. Cak ni patike! Ovako se to radi…
Veki, ako budete organizovali neku nagradu za sportistu/rekreativca godine, neka prva nominacija bude Milan Ironman!
potpisujem boška!
milan je stvarno car! em je faca, em je dobar drugar, em je pametnica, em je GvozdenČovek ™. nema nikog zaslužnijeg za Sportistu Godine.
milane, drž’ se dobro i čuvaj krsta od ruske zime, čula sam da zna da bude opasna 😉
Milane nije ruska zima kao što je nekada bila, ja ih prevalio toliko koliko i beogradskih maratona !!!
A ono što bi voleo … ne znam da li može da se šalje poštom :))
@ Vucko, eh moj ti ))) toliko mi dobra zelis pa odmah da pravim decu, cekaj malo da se posteno svalerisem pa posle ))) poslace te brat par slika, ljubim te.
@ Bosko i Ksenija, prihvatam nominaciju samo dok je u sekciji za naj sportistu iz dijaspore, prava nominacija neka ide nekome iz naseg malog kolektiva!
@ Srecko, he he he he, eh pa sada da ti saljem drugo grejno telo, bilo bi malo glomazno, moze da se osteti uzput, bolje da cekas licnu dostavu ili da dodjes da preuzmes!
Nagrada Aktivan život, za najveći uspeh i najveću promenu u 2010 (smislićemo bolje). A u nominaciji samo po sećanju:
– Ksendža – prvi maraton
– Mirjana Perić – prvi polumaraton
– Milan – prvi Ironman
– Nikola Minić – prvi half Ironman
– Ivan – 40 kg manje za 6 meseci
– Srećko Mićić – od trkača do organizatora trke
– Nino kad se vrne iz Amerike
… i još mnogo fantastičnih ljudi koji su obeležili Trčanje.rs u 2010…
Veoma dobra ideja Boško!!!
Moj glas odmah ide Kseniji!!! I neka se racuna kao dva posto je iz dijaspore ))) i nemojte da mutite nesto sa izborima, inace cu da pozovem Ruse da glasaju za Ksendzu, a nas i Rusa. . .300 miliona )))
Ljudi..
Milan iz Peste.( za neke arogantan sto je apsolutna glupost) .koji se je opisao svoje vidjenje IM – ironmana je juce u subotu imao tezak i opasan pad sa bajka..pri velikoj brizni je sleteo sa puta na nizbrdici..kisa, los put i pucanje gume su uzroci
sada se bori za zivot..u komi je..sledeca 3 dana su kriticna..ma
nemam reci da kazem koliko je to opasan sport..to cudoviste od bajka
nadajmo se najboljem
sta ti je sport..
o, bože!!!!
o, bože…
milane, izdrži!!! držimo ti palčeve, svi sadašnji i budući triatlonci!
Au, pa ovo je strašno…
Izdrži Milane!!!
Užasno me je potresla vest…
Užasna vest….Milane,svi smo uz tebe,izdrži!!!
U cooooovece. Ajooooooooj.
Pa dajte, sto se dobrim ljudima desavaju takve stvari.
Milane misli su nam uz tebe, drzimo ti palceve.
Milane molimo se i nadamo u tvoje ozdravljenje i brz oporavak ,uz tebe smo.
Nedaj se matori, treba nam kvalitetnih i dobrih ljudi u zemlji!!! Svi cekamo da se dignes iz kreveta i da te upoznamo. Pozdrav!!
Izdrzi Milane, svi smo uz tebe i zelimo ti sto brzi oporavak i ozdravljenje!!!
Prosle godine je nastradala Kelly ove godine Milan. Ostaje neverica i pitanje kako da se ovakve nesrece ne dese! Pitam se sta je to sto svako od nas moze da ucini za ovakve ljude u ovakvim prilikama.
Sigurna sam da Milan ima i celicno srce i da ce jacina njegovog organizma pobediti! Sigurna sam!
Jel mislite na Milana Nikolica tzv. Ciko?
ja sam cula u vk crvena zvezda,moj trener nam rekao juce..uzas…MIlane,ne daj see…
Poznavala ili ne poznavala nekog licno, srce mi se slomi kad god cujem nesto ovako… Mene je sam Bog sacuvao da ne poginem pre dve godine isto padom sa bicikla… Bice i na njegovoj strani!
Drzi se, Milane…
da li znate kako je Milan? da li je kriticni period prosao? sigurna sam da je ovaj celicni covek emocionalno jednako spreman kao i fizicki i da ce ovo za njega biti jos samo jedan korak i izazov ka velicanstvenosti
Upravo sam htio da pitam isto ovo što i Marija.
Ima li nekih novosti o Milanu?
nema nista novoga..osim da ima dren na glavi zbog oticanja tecnosti..
jutrosnji info..
uzas sta sam cuo
Lose je.moraju da mu otvaraju grlo da mu ubacuju cevcice da bi disao!!!!
Drzi se majstore, pokazao si da mozes da pobedis ma sta…
Au, pm.
Bash mi je zao, nadao sam se nekim povoljnijim vijestima.
Izdrzi momce.
Misicu sta se desava sa mojim imenjakom, ima li ikakvih promena?
Milane, znas Jeftu iz USA ambasade?
On je stalno na izvoru informacija..kaze da skoro svakodnevno u bolnici u Pesti proveravaju Cikovu Milanovu glavu, da je za sada ok ali niko ne sme nista da prognozira..niko
..uskoro prebacuju Milana iz Peste za BG..
po recima nasih doktora-daj Boze da nemaju pojma, on ima 0% sanse da se probudi iz kome…
Au koji bedak, neverovatno, svi se nadamo najboljem…
ja ne mogu da se pomirim sa prognozom da Milan ima tako malo sanse da se probudi…
ja stvarno hocu da cujem sta taj celicni covek ima da nam kaze o sebi, svom iskustvu, svojim snovima, hocu da verujem da se on samo odmara za povratak…
hajde, neka moc pozitivnih misli svakog od nas doprinese da se Milan regenerise i probudi iz svog dubokog sna. zelim da njegov zivot pobedi! da Milan pobedi! sigurna sam i da on zna kako, kao sto i zna put ka velicanstvenosti!!!
Dear everyone!
This is Zsofi, Milan’s girlfriend in Budapest. Unfortunately I do not speak Serbian, but i just had Jefta and his son translate all of your comments for me and I want to say a big hello to everyone. Let me share with all of you the GOOD NEWS… just like Marija is saying, Milan is back from coma, he passed life critical stage about ten days ago. His body is functioning good, he is communicating with the outside world by squeezing hand, nodding head and blinking eyes. He cannot speak yet, but is off all tubes, and from a few days ago can receive solid home made food. It is very difficult to tell what is ahead but guys, he has started his most serious Ironman of his life, and you all know what? HE IS OUT OF THE WATER :-)) You all are so right, if it wasn’t for his super physical and mental condition, he would probably not be where he is now.
When he was transferred from Budapest to Belgrade we only received news of no hope. Then, how i see things, he decided to be back with us once and for all, and currently his race is in full swing, YESSS.
I wanted to share with you briefly what happened. The night before his accident, he read me Milan’s Instant Ironman article and told me what he was going to reply. He was sooo fully passionate about this topic, how he has been about the IM race and sport overall, i think you all saw that. Then on the morning of his accident, before he went out for his 3 hour bike training, i saw him busy busy typing again here on this forum, and i know he would share with me again the comments and what he wrote, later. Then he got on the bike, went uphill, then on the way back on a steep downhill he was going 60+ speed and unfortunately went into a hole, some damage on the road from too much rain, which he couldnt see because of the curve. The front wheel got the impact, flat tire and his bike instantly became uncontrollable. Unfortunately he fell on his head. Very unfortunately the problem was also that the helmet was not firmly tightened on his head, so it was slipping while the head bumped. Im only saying this to those of you bikers, to make sure to fix absolutely properly, please. The very fortunate part in the entire tragedy was that he had a witness driver coming behind, who immediately called the ambulance and so he received the absolute quickest and best urgent / intensive care still in Budapest that anyone can imagine. This is why im so convinced that he still has a job here with us. He is showing it by improving bit by bit every day.
Again, we do not know what is ahead, even doctors cannot tell how the brain may recover from such a severe trauma. We all hear stories of such recoveries, some ok, some better, some not so good. For the first time since 18 September, the day of his accident, i am starting to have real hope. This hope i wanted to share with you after having read all of your heartfelt comments. A BIG thanks to all of you for cheering him on, believe me, he heard them and now we are seeing the results. Im only hoping that very soon the update about his conditin will come from himself, followed by that meeting in person with all of you. Big Hugs from Zsofi.
Good news for all of us, thank God that he awoke from coma.
We all hope that everything will be fine!
We pray to God for it!
Zsofi, thank you for good news and thank God and strong Milan’s mind and body, i hope soon we will all meet him! I think this was his biggest and harddest race untill now and guess who won? Yes, its not important to show that you are just fast and strong on track, Milan showed us that a reall sportsman is also strong even outside of track. And like all great sportsmen and people he will just come back stronger after this! My heart is with you both!!! Thank you Jefta for translating all our letters, hope to see you also when i return for Belgrade in spring.
Ladies and Gents and the 1st plase in absolute category is: Milan he beated aponnent who was stronger than him, bigger and greater and much more stronger. Milane imenjace drzi se, zelim ti brz i veseo i zdrav oporavak. Sve najbolje ti od srca zelim!!! Najbolji si! Pozdrav. Milan
There are real and born fighters among us!
(If it is possible, next week we should organize group visit)
Zsofi, you are astounding. I’m reading your letter, your strength and hope, your energy, it is really inspiring and amazing. You are a true Iron Woman and I am sure that your positive attitude and energy helped Milan get better. We are all with you in this fight, cheering for you and sending happy thoughts. I’m sure that you will win and be stronger and bigger than ever!
Trkaćemo se mi još itekako !!
Hope never die!
Drago mi je da je imenjak bolje, kao i svi komentatori do sada želim mu što brži oporavak! Milane ne daj se!
Ajmo Milane!!!! :-))))))
I cheer for Milan and you on the path to his full recovery! But, bear in mind that it will come sooner if you keep your smiling: May the shorts be with you along the way! 😀
Dear Zsofi, you were the missing part!!!! I was so much hopying that you exist somewhere and that your love and love of family will keep Milan’s soul in mood for fight. And here you are! Welcome, brave lady and be sure that Milan’s strength, is your strength! keep sending positive thoughts to your beloved one and he will be practicing for new competition very soon, I am sure as I was so sure that he would be well. Great news! I am sincerely happy for him and you!
and I adore this Universe!
If you ever need somebody to talk to, you can always pop up on some of us here!!! and also if you need any help, please do not hesitate to voice your needs, we are the crew which will make this world a better place for everyone 🙂
Guys, im loving you all. The strength you all are sending our way is unbelievable, THANK YOU! I think in the past few days Milan made further progress, although it is still very difficult to tell exactly what is happening inside his mind. But he seems to recognise people, he is nodding or shaking head to say yes or no to questions, which makes me think the info reaches his conscience. The reason it is so difficult to tell is also because his facial muscles are not working on the left side of the face, so emotions or thoughts are not really showing… rather frightening for the moment. Im being told that this may just be a temporary problem, im hoping so much that thats the case. He is now eating regular food and yesterday two doctors helped him stand up for one second. This made me so very happy, he has been laying for exactly 5 weeks now, and for someone who is so extremely active, laying doing nothing is a major challenge. He is very very very skinny, and very weak still, the specialized therapy for getting back on his feet will start in one week.
This is where we are, and i want to tell you all, that after having read your amazing comments, i got a very strong inspiration to finally start our website and blog, in which i could give a more detailed update on our progress. I really honestly didnt want Milan’s Instant Ironman forum to turn into an update discussion about my Milan’s condition.
As a matter of fact, we have been planning to start a website and blog together anyway, with a main theme to promote health and active, athletic lifestyle, with discussions on nutrition, sports, training plans, sports psychology, and just our everyday experiences related to all that. We have been talking about starting this site all summer, only neither of us are very fond of sitting in front of the pc too much, so it got pushed back all the time. Now, with a little twist, the same site will be started by myself, thank you all for giving me this push!!! It will have one additional section on the accident and the updates on his condition. Then, later, hopefully as soon as possible, he will join in and the site will turn into exactly what it was intended for in our original plans.
Therefore, guys, this was my last update on this forum, and one more time when i have the site going, i will send you all the exact link and am hoping to see you all there and in person!! Trust me, im a big organizer so i will make sure to gather everyone for at least a tea (not coffee, sorry Serbia :-))
Im continuously sending my big thanks and my hugs to all of you, im back soon.
Love, Zsofi
Dobar tekst ,za IM si imao lude srece .pamet u glavu . pozdrav Milutin.
Kada te neko od strangera upita posle trke Are you fun? shvatis smisao ironmana. Ja sam konkretno posle hronometar voznje u Mađarskoj usao u top 25 na 100tom km i odmah pukao i zaustavio potpuno na 21 km trcanja-hodanja odspavao malo ili malo vise pored puta i usao (vise hodao) sa mislim oko 12 i kusur sati.Za mene je to previse patnje, iscrpljivanja i odricanja tako za sada nisam imao volje da to ponovim. Probaj krace distance.Pozzz