Šta raditi kad imate dve nedelje koje možete iskoristiti samo za sebe? Nalazite se na moru, u Novalji, ostrvo Pag, Hrvatska. Septembar je, nema više gužve, mirno je, sunčano, temperaturu preko dana ne prelazi 28 i ne spušta se ispod 23 stepena. Imate sjajne, ukusne hrane u izobilju koju niste sami morali da spremate. Sreća, sreća, radost… sreća, uživancija!!!
Planiram ja, malo ću trčkarati, malo plivati, malo se voziti biciklom tek eto da se razmrdam između ležanja na plaži, ležanja na terasi i ležanja u krevetu. Ali neki đavo mi ne da mira, i to malo planiranih aktivnosti svakim danom je postajalo sve više i više. Tako da već posle par dana više nism izlazio iz vode, trčao sam kao ludak, a i sa bicikla nisam umeo da siđem.
Čovek se najbolje odmori onda kada sledi svoj unutrašnji impuls. Tada dođe ravnotežu sa samim sobom i onda sve može, sve je lako. Cilj mi više nije bio da istrčim planiranu distancu za planirano vreme, već da istražim ostrvo i da pronađem nove plaže i zanimljiva mesta. Nekako se mnogo više ceni to kupanje kad se pomučiš da pronađeš novu plažu i dođeš do nje.
Uzmem mapu ostrva i dobro je proučim (koristilo iskustvo sa orijentiringa). Do bližih plaža sam trčao, plivao tamo, a zatim trčao nazad. Do daljih plaža sam vozio bicikl, plivao tamo, i vozio nazada. Bicikl sam vozio samo u kupaćem na zaprepašćenje turista iz zemalja EU, jer oni na bicikl ne sedaju ako nisu pod punom „ratnom“ opremom, koja podrazumeva kacigu, specijane majce, rukavice, biciklističe, bidone, brzinometar, GPS, itd. Mogu da se kladim da su na mene gldali kao na nekog Tarzana na bicikli. Improvizovao sam i nekoliko triatlona koji su trajali satima.
Jedino mi je bilo važno da nema planiranja, samo istog trenutka obujem patike i nema me. To su prednosti kada čovek ode sam na odmor. Mada je bilo često i trenutaka kada mi je falilo društvo ekipe iz „Aktivnog života“, da mogu sa njima da podelim taj predivan osećaj kad su ispred tebe kilometri puta, iza isto tako, ne vidi se kraj, iznad samo sunce, a u daljini more. I jedino na šta možeš da računaš u tom trenutku je tvoja snaga i volja da istraješ do kraja.
Čitao sam dosta, prvo jedu zanimljivu knjigu Ernesta Rigatoviča Muldaševa o ekspediciji grupe naučnika na Tibet koji su hteli da utvrde…. ma, naslov već sve kaže „Od koga smo postali“. Zatim, dr Peter D’Adamo, knjiga o ishrani po krvnim grupama i genotipu. I genijalnog Dostojevskog i njegove Karamazove. Pored toga sam pogledao dva jako interesantna dokumentarca “Esoteric Agenda” i “Kymatica”.
I naravno, praktikovao sam sungazing. Više o sungazingu na ovom linku: Gledanje u Sunce.
Fotografija: Aleksandar Tomulić
Tekst: Ivan Radenković
